О селу

На месту где се река Ситница улива у реку Ибар, које мештани називају Састав и где косовска котлина прелази у ибарску долину, која дели планинске венце Рогозне и Копаоника, 5 километара низводно, на десној обали Ибра, пружа се грабовачко поље. Изнад поља се уздиже Крш, познат као Госпођин Крш или Љуљашка, како га још називају због карактеристичних стена на врху, које се њишу и при најмањем дувању ветра. Крш припада крајњем југо-западном обронку Копаоника, а тачно у његовом подножју лежи село Грабовац.

Село, данас, административно припада општини Звечан и косовско-митровачком округу. Налази се на магистралном путу Косовска Митровица - Рашка. Село спада у стара насеља, што показује рушевина старе цркве (црквина)  и назив предела изнад села (Куће), као и неки писани документи, попут манастирских хрисовуља и турских дефтера. Село је исељавано и насељавано у неколико наврата. (*)По једном предању, данашње становништво су потомци оних који су обновили село након напуштања старијих родова након Велике сеобе Срба (1690. година). По другом предању, Савићи су старинци села који су се током велике сеобе склонили у манастир Мажић код Бајгоре, а затим се вратили у Грабовац под притиском Арбанаса који су дошли са Лаба. По неким народним предањима село никад није исељавано и од памтивека га насељавају потомци данашњих мештана.

Први род који се населио и обновио село носио је презиме Савић. Савићи су населили село крајем 18. или почетком 19. века. Није потпуно јасно одакле су тачно дошли, јер постоји неколико верзија, али по слави коју славе (свети Лука, 31. октобар) старином су из старе Херцеговине, из Никшићке жупе. Данашње породице које потичу од Савића су породице које носе презимена: Милетић, једна грана Милетића Анђелковић, Радосављевић, Живковић, Михајловић, Раденковић, Ристић, Јевтић, једна грана Јевтића Ракић.

Други род који је населио Грабовац потичу од презимена Катић, са истом славом као и Савић (свети Лука). Они су дошли из села Војмислић на падинама Рогозне, где и данас има становника с тим презименом. Једна грана се одселила у Тврђан, друга у Родељ (близу Лепосавића), а трећа је дошла у Грабовац. У Војмислиће су дошли из Лучке Реке (село на крајњим јужним падинама Рогозне). Старином су од Ровчана. Данашње породице које су настале од Катића су: Милутиновић, Јокић, Милосављевић, као и породице које носе презиме Миловић и насељавају део села које се назива Брдо.

Трећи род су Морачани, као што им само име каже из Морачана, где су једни населили Матицу (близу Звечана), а други дошли у Грабовац. Крсна слава им је Аранђеловдан. Данас од Морачана Грабовац насељавају породице које носе презиме Милићевић, Јевремовић и Милутиновић (нису у директном сродству са Милутиновићима који потичу од Катића).

Затим, село насељавају Брђани, како се данас зову, са славом свети Врачи. Данас су то породице Милентијевић и Недељковић. Касније долазе и други родови: Вуксановић (слава Свети Илија) из Бољетина (селo са друге стране Крша), који су у рођачким везама са Јовановићима из Житковца (Чибуковина) и Милошевићима из Косовске Митровице. Породица Христов, из околине Димитровграда и породице са презименом Ђокић (слава Свети Илија) које су се у Грабовац доселиле из Смоника.

Данас се крајеви села називају по тим родовима, тако да су Катићи на изласку из села према Рашки, Савићи су у средини села, између два потока, Морачани су на изласку према Косовској Митровици.

Сеоска слава или молитва је Свети цар Константин и царица Јелена (света Јела), која сваке године 3. јуна, окупља све Грабовчане, ма где били, на месту црквине. Село је везано и за манастир Соколицу у његовој  близини, тачније са друге стране Крша у поменутом селу Бољетин.

Грабовац има четворогодишњу школу \"Вук Караџић\", амбуланту, бројне угоститељске објекте. Због неодржавања пописа 2002. на територији Косова и Метохије, не постоје тачни подаци о броју становника, али се претпоставља да село данас броји између 500 и 600 становника.

* Ради се о усменим предањима, за које не поседујемо писане доказе.

 

www.selograbovac.com @ 2013